Emocionalna inteligencija: Ključ uspeha i lične sreće

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija (EQ) predstavlja sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih ljudi. Za razliku od intelektualne inteligencije (IQ), koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna inteligencija može se razvijati bez obzira na životno doba. Svako može naučiti da komunicira, kontroliše emocije, razvije osećaj empatije i spozna sebe, ako to želi i posveti tome pažnju.

Test emocionalne inteligencije

Evo jednog jednostavnog testa koji vam može pomoći da procenite svoju emocionalnu inteligenciju. Na svako pitanje odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad, i u nekim situacijama, osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.
11. Zbog nekih situacija redovno osećam teskobu.
12. Zbog specifičnih pitanja neprestano mi se vraćaju osećaji tuge.
13. Ljubomora je ponekad deo moga života.
14. Redovno padam u depresiju.
15. Stres me nikad ne napušta.
16. Sasvim slobodno zagrlim druge osobe (oba pola).
17. Redovno sebi dopuštam trenutke plača.
18. Uz određenog partnera mogu izraziti sve što sledi: emocionalnu ljubav, fizičku ljubav i reči ljubavi.
19. Kada se dobro isplačem, osećam se odlično.
20. Bez ustezanja i vrlo iskreno mogu reći „volim te“ muškarcu, ženi ili detetu.

Poželjni odgovori su: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N, 11-N, 12-N, 13-N, 14-N, 15-N, 16-T, 17-T, 18-T, 19-T, 20-T.

Zašto je EQ važniji od IQ-a?

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija. Emocionalna inteligencija omogućava bolje upravljanje stresom, uspešnije međuljudske odnose i veću ličnu sreću.

Kako nauka objašnjava emocije?

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda – amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija, i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali. Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo – dobro, loše, strašno, opasno".

Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati. Ukoliko smo nekad jedva živu glavu izvukli iz nekog preticanja u saobraćaju, amigdala nas svaki sledeći put u sličnim situacijama upozorava da se toga setimo. Isto važi i za strast – ljubavnu i svaku drugu. Impulsi govore o zadovoljstvu koje nadilazi glas razuma, i zbog emocija se onda može gubiti glava.

Još jedan test emocionalne inteligencije

Ovaj test vam može pomoći da bolje razumete svoje reakcije u različitim situacijama:

1. Nalazite se u avionu koji iznenada ulazi u zonu veoma jake turbulencije i počinje snažno da se trese. Šta radite?
   • a) Nastavite čitati časopis ili knjigu, ne obraćajući pažnju na turbulenciju
   • b) Uznemireni ste, pažljivo pratite pogledom stjuardese i proučavate uputstva za slučaj opasnosti
   • c) I jedno i drugo (i pod a i pod b)
   • d) Niste sigurni šta biste radili
2. Poveli ste grupu četvorogodišnje dece u park, i jedno od njih počne plakati zato što se drugi neće igrati sa njim. Šta radite?
   • a) Držite se po strani, ostavite decu da reše to na svoj način
   • b) Razgovarate sa njim i pomognete mu da smisli način kako da privuče drugu decu da se igraju sa njim
   • c) Ljubazno mu kažete da ne plače
   • d) Pokušavate da ga zabavite pokazujući mu druge stvari sa kojima se može igrati

Najbolji odgovori su: 1-b (emocionalno inteligentni ljudi su svesni svojih reakcija na stres), 2-b (pomaganje detetu da razume svoja osećanja i reši problem).

Kako unaprediti svoju emocionalnu inteligenciju?

Evo nekoliko saveta za razvijanje EQ-a:

• Prepoznajte svoje emocije: Umesto da potiskujete osećanja, pokušajte da ih identifikujete. "Osećam se ljuto jer..." ili "Tužan sam zbog..."
• Vezbajte samokontrolu: Kada osetite snažne emocije, uzmite pauzu od 20 minuta pre nego što reagujete.
• Razvijte empatiju: Pokušajte da se stavite u tuđu kožu i razumete šta drugi osećaju.
• Učite iz emocija: Svaka emocija nosi poruku – šta vam govori ljutnja, tuga ili strah?
• Negujte pozitivne odnose: Ljudi sa visokim EQ-om umeju da grade i održavaju zdrave međuljudske veze.

Emocionalna inteligencija kod dece

Deca posebno mala sastavljena su samo od emocija. To su "sunđeri" koji upijaju osećanja – izraz lica roditelja, ton glasa, način govora su nepogrešiva emocionalna poruka za dete. Ono će odmah prepoznati negativne emocije, pa nije dovoljno da ih odrasli prikrivaju, već da ih potpuno eliminišu.

Psiholozi kažu kako negativna osećanja i deca nikako ne idu zajedno. Deca se od malena uče da izražavaju osećanja – neka sopstvenim rečima kažu ono što osećaju: "Ja sam veseo", "Ja sam tužan", "Meni je zabavno", "Dosadno mi je". Sledeći korak roditelja je da im mere osećanja: "Izgledaš kao da si prilično neraspoložen/tužan/nesrećan/razočaran" ili "Veseo/srećan/razdragan/oduševljen". Nakon toga treba da prepoznaju osećanja drugih ljudi – na ulici, u filmovima, na TV-u: "Ovaj glumac je besan", "Glumica je ljubomorna", "Majka iz serije je nesrećna", "Otac je blag".

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za ličnu sreću i uspeh u životu. Za razliku od IQ-a, koji je u velikoj meri urođen, EQ se može razvijati tokom celog života. Najvažnije je biti iskren sa sobom i shvatiti da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije. To se uči – kroz samoposmatranje, vežbanje i razumevanje sebe i drugih.

Kao što je neko rekao: "Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu." Kontrola ekstremnih emocija, a ne njihovo potiskivanje, vodi ka emocionalnoj zrelosti i zdravijem životu.